Историја Модрана(до 1971.г.)

Модран има 335 кућа. Делови села су: Горњи, Средњи и Доњи Модран са махалама Букова греда, Kозлучани и Лужани (Лугоње). По народном предању, село је пре 100 година имало само 17 кућа, те је највећи број данашњих породица досељен пре 6-7 генерација. 

Староседеоци су: Попадићи, Теофиловићи,звани Толовићи и Зарићи (Никољдан), који су потомци неког попа (Попадићи) и његова два брата, Теофила (Теофилићи) и Зарија (Зарићи). Старе породице су и Гајићи (Јовањдан) и Милићићи (Цимијана Јоаким и Ана). Микановићи (Јовањдан) досељени су из Херцеговине (доселила су три брата, Микан у Модран,Перко у Глоговац и Андрија у Пучиле). Kајмаковићи и Аврамовићи (од њих су Цвијетиновићи и Перишићи сви славе Јовањдан) из Пиве су, старо заједничко презиме је Војиновић. Доселила су четири брата: двојица су се населила у Модрану,један у Балатуну (од њега су Скоричи) и један у Kозлуку. Цубићи (Јовањдан)из Kорита су у Херцеговини, доселила су два брата у Модран, један од њих,Јефто, отишао је у Србију кад се тамо ратовалос (вероватно за време првогсрпског устанка). Глигићи (Дурдевдан) потомци су неког Глиге, који је доселиоиз Херцеговине са четири сина, Божо је остао у Модрану, један је одселио уБатковић и његових потомака има у Батковићу и Црњелову, један је одселио у Љесковац, а један је на вашару убио »Турчина и побегао у Србију. Миловићи су доселили из Херцеговине, Матковићи (Јовањдан), зову их Ере, доселили су изоколине Невесиња, Трифковићи (Дурдевдан) из Херцеговине су, Мијатовићи (Никољдан) из Србије су, Трифковићи (Дурдевдан), друга породица, из Витинаца су,Марјановићи (Стјепањдан) из Сувог Поља, Миљевићи из Обријежи, Цвијетиновићи (Јовањдан) од Ужица, Ристићи (Јовањдан) из »Брда око Прибоја. Становници махале Kозлучани насељени су у XИX веку пресељавањем из села Kозлука у који су се тада населили Муслимани досељени из Србије. То су породице:Цвијетиновићи (Аранђеловдан), Тодоровићи (Јовањдан), Стевановићи (Јовањдан),Танацковићи (Дурдевдан), Васићи (Јовањдан) и Ивановићи (Дурдевдан). Непознатог порекла су: Младеновићи (Никољдан), Деспотовићи (Срдевдан), Солаковићи.(Никољдан), Kрсмановићи (Јовањдан), Пантићи (Јовањдан), Параденовићи (Јовањдан), Митровићи, звани Несторовичи (Дурдевдан), Настићи (Срдевдан), Станићи(Никољдан), Васиљевићи (Стјепањдан) и Дуриéи (Дурдевдан). Почетком XX века било је у Модрану 12 кућа Муслимана, који су 1903. године одселили у Јању.»Молитва је Спасовдан. У селу постоје два стара активна гробља и једноново, основано око 1950. године.

Споменик

Ко би рекао да јећ прошло дванајест година од подизања и освештења споменика палим борцима из задњег рата.Снимак није нај нај али то су била времена када су телефони имали камере од пар мегапиксела.

У коментару овог поста дајте своје неко мишљење или кога сте препознали.

Аутор овог видеа је Горан М. Аврамовић

Зашто

Често сам себи постављао питање шта је нагнало људе прије многих вијекова да изаберу Модран као мјесто гдје ће градити свој дом,мјесто гдје ће бити срећни.

Јесу ли то били други људи,јесу ли поља и шуме Модрана гледали дугим очима него што ми данас гледамо.Они су нашли срећу ту а ми данас морамо ићи чак до Мелбурна и Хамбурга да би били срећни.У чему је разлика,шта данас недостаје нашем селу да не би народ одлазио и ако оде да има жељу да се једног дана врате?

Нису се промјенили људи него људско схватање правих вријености.У Модрану хљеба има али не и добрих аута,мобилних телефона...Не треба замјеровати никоме ништа,проћиће и ово а Модран ће засијати старим сјајом.Биће једног дана дјечије граје,биће пуна школа али то нећемо бити ми то же опет бити неки други људи.

Горан М. Аврамовић

Здравко Кајмаковић

Здравко Кајмаковић(рођен10. октобра 1929. у Модрану, Бијељина - 19. марта 2009. у Сарајеву) био је историчар уметности и рангиран је међу водећим научницима друге половине 20. века у Босни и Херцеговини. Био је један од пионира и оснивача у професионалним и академским круговима, без премца у области заштите наслијеђа, историје умјетности, конзервације и рестаурације, те организације и извршења великих, сложених пројеката и акција.У свом раду , био је на челу босанскохерцеговачке културе, као и српска култура и наука.
Текст са Википедије
Иако је током свог живота добио многа признања за свој стручни и академски рад, и даље чекамо свеобухватан преглед професионалног и академског рада Здравка Кајмаковића и његовог доприноса за науку и културу.
Био је ожењен Радмилом Кајмаковић(рођена Николић,Велес).

Радмила Кајмаковић

Наша школа,наш Модран

Негдје тамо далеке 1938. године почела се остваривати идеја о градњи школе у нашем селу.Како то бива покретачи те идеје били су најмоћнији људи тога времена у нашем Модрану а међу њима се истакао Јован Кајмаковић давши парцелу за градњу школе.
Радови су почели исте године али нису ишли некако најбрже па је исте пресекао други свјетски рат.Наставак градње школе дешава се након завршетка II светског рата сада у организацији нове власти.Да би 1950. школа била завршена и први ученици сјели у клупе.

Уз неке ситне инервенције школа је тај првобитан изглед задржала све до година завшетка грађанског рата у Босни када извршена озбиљна обнова школе (2006.год.)која је обухватала замјену столарије,реконструкцију крова,подова и фасаде.Новац за обнову одвојила је општина Бијељина,грађани села и многоброји донатори уз велико залагање тадашњег руководства МЗ-Јована Крсмановића,ућитеља Раце Ћубића,радника школе Зорана Васиљевића и других.
Данас је школа у Модрану вишенамјески објекат јер поред наставе у њој се одвијају и нека друштвена дешавања као што је гласање на политичким изборима.Оно за чим школа вапи је по мени библиотека коју је накад Модран имао и кабинет информатике као један вид новог,битног и обавезујућег образовање дјеце.
Што се тиче саме библиотеке треба у Модран вратити књиге које су власништво села(већи дио књига поклонила је породица Душана Кајмаковића и купили својим личним новцем становници села) ако се зна гдје су.А кабинет информатике неби требао бити проблем,пар половних или нових рачунара и то је то.

Заокружен човјек на слици изнад је Јован Кајмаковић.